Spoznaj samoga sebe

Opominjem te, bilo ko da si. O, ti, koji želiš da istražuješ arkanume prirode, ako ne budeš našao upravo u svojoj unutrašnjosti ono što tražiš, ni u spoljašnjosti nećeš naći! Ako ignorišeš čuda koja su u tvojoj sopstvenoj kući, kako ćeš onda naći druge mirakle? U tebi se nalazi skriveno blago svih blaga. Spoznaj samoga sebe pa ćeš spoznati Univerzum i Bogove!

Dakako, ako ne nađemo u nama ono što tražimo, nikada nećemo naći u spoljašnjosti. Sokrat je s pravom tvrdio: „Samo spoznaja koja dolazi iz unutrašnjosti predstavlja istinsku spoznaju.“

U ovoj epohi u kojoj nas sve svi pozivaju da se ispoljavamo, da se radujemo senzacijama koje nam život pruža, kako bismo proslavili novog Gospoda sveta – hedonizam…, zaboravili smo najvažnije: sebe same.

Smejemo se i plačemo, hrabrimo se i prestrašujemo se, volimo i mrzimo… i sve to bez da percipiramo tajni uzrok koji nas prema tome vodi. Verujemo da poznajemo sebe, ali šta zapravo o sebi znamo? Ime nam je bilo dato od drugih. Telo nam je bilo pozajmljeno. Naša znanja smo dobili. I tada, ko smo?

Postoji li zaista nešto tužnije u životu od činjenice da se prolazi put od kolevke pa do groba nastavljajući da ignorišemo ko smo i zbog čega smo došli na svet(?). Tragična je egzistencija onoga koji umire, a da nije upoznao motiv svoga života…

Sav svet veruje da pozna samoga sebe, ali nismo ni blizu da bar slutimo da nismo „jedan“, nego „mnogi“. Realno, samo-usvojena individualnost pretvara se u mnogostrukost. Slični smo brodu natovarenom osobama na kome svaki od putnika želi da preuzme kormilo da bi plovio brodom gde god želi.

Ja koje se kune na večnu ljubav prema jednoj ženi, zamenjen je od drugog Ja koji je pred oltaron napušta da bi otišao s drugom. Ja koji se kune da će biti lojalan svojoj otadžbini, zamenjen je sa dugim koji prodaje najskupljem kupcu državne tajne. Ja koje obećava mnoštvima transparentnu vlast zamenjen je sa drugim koji manevriše prljavim novcem. Ja koje danas slavi Boga zamenjen je za kratko vreme sa drugim potpuno skeptičnim.

Negirati „doktrinu mnogih“ značilo bi naivnu grešku, jer ni na koji način nije moguće da negiramo intimne protivrečnosti koje svako od nas ima.

Ako bismo se mogli videti u jednom ogledalu, odozgo nadole, upravo kakvi smo, otkrili bismo sami sobom „doktrinu mnogih“.

Ako bismo imali istinsku individualnost, ako bismo posedovali jedinicu umesto mnogobrojnosti, imali bismo, takođe, stalnost ciljeva, budnu svest, konstantnost, volju…

Treba da spoznamo sami sebe da bismo izbacili ono što je suvišno i da osvojimo ono što nam nedostaje, ako zaista želimo da napustimo ovaj iluzorni i trivijalni svet u kome živimo i da se potom utopimo u veliki okean života, koji konstituiše Realnost, onostrano telu, emocijama i pameti.

„Ponizna spoznaja samoga sebe je sigurniji put prema Bogu od puta nauke“, podvlačio je Toma Kempijski. „Neki se žale na svoju glupost, ali ovi nisu više glupi, mnogo gluplji je onaj ko, ne poznavajući samog sebe, kaže da je inteligentan“ – tvrdi sam Buda (Buddha).

Kada bude stigao ovde, ljubazni čitalac će se sigurno upitati: kako mogu da uradim ovu unutrašnju transformaciju? Kako da stignem do buđenja svesti?… Neka nam sam K.G. Jung unese svetlo u ovu interesantnu stvar:

Da bi se postigla ova transformacija, esencijalna je circumambulatio, bolje rečeno, koncentracija isključivo u centru, u mestu stvaralačke transformacije. U toku ovog procesa nas «ujedaju» životinje, odnosno, mi treba da se izložimo pred životinjskim impulsima podsvesti, a da se ne poistovećujemo i da ne «bežimo od njih», jer ako bežimo od nesvesnog cilj procedure bio bi iluzoran. Mi treba da nastavimo započeti proces, u ovom slučaju posredstvom samoopažanja, treba da ga doživljavamo usred svih njegovih teškoća, povezano sa svesnošću posredstvom superiornijeg razumevanja. (Psihologija i Alhemija)

One životinje koje ujedaju jesu nesumnjivo životinje želje koje nosimo u svojoj unutrašnjosti, „psihološki agregati“, kako ih nazivaju u Orijentu, „Ja-ovi“ eksperimentalne psihologije, defekti ili slabosti u raznim verama. One zabadaju svoje zube u naše meso da bi nam iscrpile naše mentalne, emocionalne i voljne energije. Tako kao što kaže Jung, nećemo se transformisati ako bežimo od ovih bestija. Nego upravo obrnuto, ono što je potrebno da uradimo to je da se opažamo, kao što policajac opaža (prati) lopova koji osmatra jednu kuću, u očekivanju da na kraju načini prekršaj kako bi ga uhvatio u in fraganti.

Osnovna AUTO-OPSERVACIJA. Onaj ko se ne opaža neće se spoznati, a ko se ne spozna ne može da se menja.

Srazmerno sa našim praktikovanjem unutrašnjeg samoopažanja, počinjemo da otkrivamo u sebi samima mnoge osobe, mnoge „Ja-ove“ koji borave u unutrašnjosti našeg sopstvenog personaliteta.

Osećaj intimnog samoopažanja je zakržljao u svakom ljudskom biću, ali ako ga uvežbavamo, samoopažajući se momenat za momentom, dotičan osećaj (čulo) se progresivno razvija.

Merom kojom osećaj samoopažanja nastavlja da se razvija posredstvom stalne upotrebe, postaćemo svaki put sve sposobniji da percipiramo na direktan način one Ja-ove o kojima nikada nismo imali nikakvu informaciju u vezi sa njihovim postojanjem.

Stvorili smo pogrešna shvatanja o nama samima… Mnoge stvari koje mi verujemo da nemamo – imamo, i mnoge stvari koje smatramo da imamo – nemamo. Pretpostavljamo da imamo određene vrline koje u stvarnosti ne posedujemo, i mnoge vrline koje stvarno imamo, mi ih ignorišemo.

Mi smo tužna lica koja Platon opisuje u „Mit pećine“, individue vezane lancima koje smatraju da su upravo realne senke koje projektuju predmeti koji prolaze između njih i sjajne vatre. Ono što verujemo da je realno, jeste jednostavna iluzija.

Treba da pokidamo lance Ego-a da bismo mogli probuditi svest i da bismo dotakli velike realnosti života i smrti.

Mnogi sakralni tekstovi govore nam o potrebi buđenja, ali nijedan od njih nam ne objašnjava jasan način kako da to ostvarimo.

Nesumnjivo, prvi korak za izvlačenje svesti iz sna jeste duboko samoopažanje. Samo tako možemo upoznati transakcije, interese, zadovoljstva, simpatije, itd., svakog Ja i, takođe, posledice koje stvara u nama i u drugima. Ali sigurno da samoopažanje nije sve. Put koji treba da nas vodi ka iluminaciji traži od nas, na imperativan način, RAZUMEVANjE i IZBACIVANjE onoga što smo opazili. Ali ova stvar, voljeni čitaoče, jeste tema koja treba da se obradi u jednom drugom okviru, kao što je onaj koji pružaju naši kursevi…

U samom zaključku, neka nam strpljivi čitalac dozvoli da završimo ovo prvo poglavlje nauke BUĐENjA podsećajući se jedne maksime koju je izgovorio Sv. Avgustin:

NOLI FORAS IRE, IN TEIPSUM REDDI; IN INTERIORE HOMINE HABITAT VERITAS

«Nemoj izlaziti napolje, uđi u samog sebe; u unutrašnjem čoveku prebiva istina.»

Spoznaj samoga sebe

Vidi takođe