Šta je geofilozofíja

Poznata je činjenica da izraz „filozofija“, sa etimološke tačke gledišta, dolazi od grčkih reči „Phileo“ (voleti, ljubav) i „Sophia“ (mudrost). Prema tome, pretstavlja ljubav prema mudrosti. Glagol phileo, pored toga što znači ljubav, ima i smisao čežnje (čežnja za mudrošću).

Uvođenje termina „filozof“ pripisuje se Pitagori (496-580 pre H.) onda kada ga je kralj Leonida upitao koje je njegovo zanimanje, Pitagora je odgovorio kako on nije mudrac (sofos), nego jednostavno jedan filozof (ljubitelj mudrosti, aspirant prema njoj).

Mnogo ranije od Pitagore, bezbroj duša su čeznule za mudrošću, muškarci i žene, koji su, prepuni nemira, tražili da reše velike enigme kreacije: Ko smo mi stvarno(?), Sa kojim ciljem smo došli na svet(?), Koje je poreklo Univerzuma(?), Odakle je nastao život(?), Postoji li kakva inteligencija u pozadini čitave kreacije(?), Da li smo postojali pre rođenja(?), Da li ćemo postojati nakon smrti(?), Da li je hazard taj koji donosi radosti ili nesreće u našem životu, ili da li postoji predodređena sudbina?…

Tako kako je rekao Jung, „usamljeno mišljenje nije dovoljno“, jer kao što je mnogo semena koje drvo daje, a malo od njih proklija i daje plodove njihove; najveći deo aspiranata za mudrođću zaustavilo se negde na putu, ograničenom spoznajom koju racionament pruža. Ovo je zbog toga što mišljenje zarobljuje čoveka u dogmama, predrasudama, konceptima i teorijama. U pravu je bio Gete kada je rekao: „Svaka je teorija siva, a zeleno je samo pozlaćeno drvo života“.

Samo nekolicina, malo njih, potpomognuti višom filozofijom, uspelo je da se oslobodi od promenljivih vetrova intelekta kako bi, posredstvom svesnog iskustva, dotakli visine istinske Mudrosti. Među njima bili su: Konfučijus, Buda, Isus, Solomon, Homer, Pitagora, Platon, Sokrat, Hermes Trismegistus, Dante Aligijeri, itd.

Evo nas, dakle, ispred dve vrste filozofije. Jedna vrsta filozofije koja danas jeste, a sutra više nije, zato što pamet ono što danas smatra da je belo, sutra uvrstava u crno. I jedna drugačija filozofija koja je uvek bila ono što jeste, nepromenljiva i eternalna, jer se ne menja zajedno sa prolazom vekova. Prva je subjektivna, ograničena kognitivnim kapacitetom onih koji teže Sofiji. Druga, objektivna i iskrena, temelji se na budnu svest i sposobna je da odgovori, na ozbiljan način, na sva pitanja koje čovek može da postavi.

Mnogo pažnje privlači činjenica da smo u mogućnosti da, kada već jednom duboko eksperimentišemo sve mitove, vere, legende, simbole, kultove, … velikih kultura prošlosti, opazimo da tu ima nešto više od obične slučajnosti. Detaljna izučavanja, bez predrasuda, omogućila su nam da otkrijemo tesnu vezu između svih njih, jedan misteriozni zajednički imenilac koji ih spaja. Bez bojazni da grešimo, možemo tvrditi da su najeminentniji mudraci antikviteta imali pristup onoj philosophia perennis et universalis, koju su mnogi tražili ali koju je malo njih našlo.

Ta transcendentalna filozofija, koja je sposobna da uruči čoveku ključeve intimnog Buđenja, kako bi ovaj mogao dotaći velike istine života i smrti, ne pripada isključivo nekom odrđenom narodu, ili jednoj određenoj veri, ili nekoj specifičnoj kulturi, zato što je ona bila prisutna tokom vekova na sve četiri strane sveta. Ovo je univerzalna filozofija Geje, boginje grčke mitologije, koja predstavlja Zemlju, i od koje dolazi reč Geo. Ovo znači GEO-FILOZOFIJA, kao naziv univerzalne filozofije Zemlje, jer je ona prisutna u svim krajevima ovog sveta i ne isključuje nijednu svoju granu (razne kulture).

GEOFILOZOFIJA je u suprotnosti sa jednostavnom spekulativnom Filozofijom, zato što tvrdi, kao što smo već ranije napomenuli, da postoji jedna moć superiornija od pameti koja se zasniva na svesti ljudskog bića i koja se može buditi do neslućenih granica. Dok pamet rasuđuje, svest razume. Dok pamet špekuliše, svest percipira.

GEOFILOZOFIJA se ne poistovećuje ni sa jednom religijskom ideologijom jer prepoznaje u verama i religijama u celom svetu iskreno traganje za istinom i za esencijalnim elementima večite filozofije.

GEOFILOZOFIJA tvrdi da je apsurdno da se traži u spoljašnjosti ono što čovek ima u njegovoj unutrašnjosti. I prema tome, poklapa se sa onim što je rekao Jung: „Onaj koji gleda u spoljašnjosti, sanja. Ali onaj koji gleda u svojoj unutrašnjosti, taj se budi.“

GEOFILOSOFIJA ne namerava da ikoga uči o čemu da razmišlja jer shvata da svaki dogmatizam zarobljava ljudsko biće, nego naprotiv, ohrabruje slobodan izbor i urođeni kapacitet za refleksiju i uviđajnost koji je prisutan u unutrašnjosti čoveka.

GEOFILOZOFIJA podržava da ne postoji plemenitiji i pravedniji zadatak od onoga da se pronađe odgovor na pitanje ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo. To je pravo, a ne jeres, da spoznajemo Arkanume (tajne) Tvorca, tako je i tako je ostalo zabeleženo: „Slava je Božija skrivati stvar, a slava je carska istraživati stvar.“ (Priče 25:2)

Neka nam ljubazni čitalac dozvoli da zaključimo ovaj isečak tako da on bude odjek reči jednog istaknutog filozofa:

“Mudrost je snažna kao milenijumska stena i žareća kao vatra koja obavija. Kada je čovek poseduje, on postaje imun prema svim banalnostima i poprima čvrstinu pred neočekivanim promenama ljudske sudbine."

Posside sapientiam, quia auro melior est

«Ispuni se mudrošću, jer je ona vrednija od zlata.»

Šta je geofilozofíja

Vidi takođe