Poruka dobrodošlice

Cenjeni prijatelju istraživaču, AGEAC ti želi dobrodošlicu u hindusku Gnyanu, u grčku Sofiju, u milenijumsku Spoznaju koju su posedovale Velike Kulture prošlosti. Ovo je otkrovljena Spoznaja koja je dopustila čoveku da upozna razlog svoje sopstvene egzistencije…

Nalaziš se u ovom momentu u Pretkomori Sanktuarijuma Mudrosti, u kome su studirali i praktikovali sjajni ljudi kao što su Konfučijus, Buddha, Isus, Solomon, Homer, Pitagora, Platon, Sokrat, Hermes Trismegistus, Dante Aligijeri, itd.

Put koji se pred tobom otvara krajnje je darežljiv, ali treba da znaš da neće biti lako; čežnja za mudrošću jeste jedno, a istrajati celoga života u traganju za njom sve dok se ne osvoji, to je sasvim drugo.

Ima dve velike prepreke sa kojima ćeš morati da se suočiš:

1. Sa jedne strane je ogromni karusel (vrteška) povoljnosti i senzacija koje život pruža (potrebnih ili ne), koje najčešće, u svom ansamblu, zauzimaju vreme mučkarcima i ženama.

2. S druge strane, ogroman izlog učenja, većina od njih su u vezi sa principima dobrote, slobode, sreće,… ali koje će generisati u tvojoj unutrašnjosti mnogo sumnji, a ti nećeš znati koje učenje je integralni deo istine.

Ali, da bi savladao ove prepreke seti se, takođe, dveju važnih stvari:

1. Živeti samo radi živeti, a da se ne traže odgovori na pitanja: ko smo(?), odakle dolazimo(?), kuda idemo(?), koji je cilj egzistencije(?), značilo bi da budemo stalno zatvorenih očiju, bez da imamo želju da ih ikada otvorimo. Ruku na srce, odgovori iskreno: može li biti nešto tužnije u životu od želje da jednostavno nastavljaš u opskuritetu?

2. Samo praktična spoznaja, koja dopušta studentu da samim sobom eksperimentiše precepte i njihove postavke, može da nas izvede iz prostranog lavirinta teorija. Ono učenje koje ne nalazi praktičnu primenu u životu, nije drugo nego prosta akrobacija misli koja nikuda ne vodi.

Ali ako si ti, cenjeni čitaoče, ovde stigao, to je zato što je Mudrost slatka tvojoj duši i smatraš da u životu postoji nešto, nešto više od roditi se, rasti, stariti i umreti; tada te pozivamo da uzmeš štit svoga verovanja i napreduješ čvrstim korakom – ili u smeru vetra, ili protiv svih vetrova… Ipak, ponavljaj stalno: „Ne usuđujemo se, ne zbog toga što su stvari teške, nego zato što se ne usuđujemo, stvari su teške.” Seneka

Ignoranti, quem portum petat, nullus suus ventus est.

«Nema povoljnog vetra za onoga ko ne zna prema kojoj luci plovi.»

Ko smo mi

Geofilozofsko udruženje za antropološka i kulturna izučavanja je humanistička, filozofska, antropološka institucija čiji je smisao postojanja taj da istražuje kulturne vrednosti koje su ukorenjene u predanjima, folkloru, mitologiji, umetnosti, običajima i verovanjima svih naroda antikviteta, sa ciljem da iz ovih izvuče principe i vrednosti koje bi dopustile modernom čoveku da živi na svestan i inteligentan način.

Udruženje AGEAC je osnovano u Španiji godine 1989. i ona je sada kao internacionalna organizacija prisutna u preko 40 zemalja na svih pet kontinenata; ujedinjuje osobe iz vrlo široke lepeze profesionalne aktivnosti, koje su zainteresovane da istražuju i osavremene velika univerzalna učenja prošlosti.

AGEAC ne sledi nikakav profitabilni cilj, tako da sve osobe, nezavisno od njihovog ekonomskog i društvenog nivoa, mogu da se koriste njegovim kursevima i istraživanjima.

Iako AGEAC izučava, među mnogim aspektima ljudske kulture, različite religije koje su postojale u svetu, naša institucija nije nikakva religija. AGEAC poštuje individualna duhovna ubeđenja svojih pristalica, a na kursevima imaju pristup osobe različitih vera i filozofija.

Naše aktivnosti

AGEAC, da bi adekvatno ispunio svoje zadatke i ciljeve, odvija periodično razne aktivnosti među kojima se mogu nabrojati sledeće:

1. Objavljuje dela koja sadrže sve teme inherentne integralnom razvoju ljudskog bića i univerzalne spoznaje.

2. Svečano obeležava prijateljske sporazume i međurazmene, i uzajamnu asistenciju između nacionalnih i internacionalnih kulturnih organizama.

3. Ostvaruje, na osnovu svojih antropoloških, filozofskih i mističkih istraživanja, praktike i vežbe koje doprinese realizaciji, u unutrašnjosti čoveka, objektivnijeg razumevanja Prirode i Kosmosa, tako kako su bile predavane antičke discipline velikih kultura prošlosti.

4. Održava periodično konferencije, kongrese, sastanke, skupove i razmene iskustava na nacionalnom i internacionalnom nivou.

5. Istražuje i izučava razne struje filozofske, mističke, naučne i umetničke misli svih velikih ljudi na svim mestima i iz svih vremena.

6. Organizuje kurseve i seminare radi širenja gore navedenih vrednosti.

Pošto se naša institucija oslanja na poštovanju slobodnog izbora osoba, sve aktivnosti koje ostvaruju članovi AGEAC -a imaju uvek dobrovoljni karakter.

AGEAC, kao kulturna institucija koja je prisutna u mnogim zemljama, razvijala je još od svog osnivanja različite internacionalne aktivnosti, kao što su:

• Intrenacionalni kongres održan u Beču (Austrija), 1990.
• Intrenacionalni kongres održan u New Yorku (SAD), 1992.
• Intrenacionalni kongres održan u Quebecu (Kanada), godine 2000.
• Intrenacionalni kongres održan u Brašovu (Rumunija), godine 2004.
• Intrenacionalni kongres održan u Agri (Indija), 2008.
• Intrenacionalni kongres održan u Foz do Iguaçu (Brazilija), 2012.
• Intrenacionalni kongres održan u Atibaia, Sao Paulo (Brazilija), 2019.

Zaključujemo, tvrdeći svečano i poštujući istinu, da AGEAC ima jedan jedini cilj: da proučava i da deli sa našim bratom čovekom, ozbiljno i naučno rigorozno, univerzalnu mudrost svih vremena, onu spoznaju koja dopušta modernom čoveku da ima humaniju viziju o svojoj egzistenciji, svesniju i, kao posledicu toga, transcendentalniju.

Šta je geofilozofíja

Poznata je činjenica da izraz „filozofija“, sa etimološke tačke gledišta, dolazi od grčkih reči „Phileo“ (voleti, ljubav) i „Sophia“ (mudrost). Prema tome, pretstavlja ljubav prema mudrosti. Glagol phileo, pored toga što znači ljubav, ima i smisao čežnje (čežnja za mudrošću).

Uvođenje termina „filozof“ pripisuje se Pitagori (496-580 pre H.) onda kada ga je kralj Leonida upitao koje je njegovo zanimanje, Pitagora je odgovorio kako on nije mudrac (sofos), nego jednostavno jedan filozof (ljubitelj mudrosti, aspirant prema njoj).

Mnogo ranije od Pitagore, bezbroj duša su čeznule za mudrošću, muškarci i žene, koji su, prepuni nemira, tražili da reše velike enigme kreacije: Ko smo mi stvarno(?), Sa kojim ciljem smo došli na svet(?), Koje je poreklo Univerzuma(?), Odakle je nastao život(?), Postoji li kakva inteligencija u pozadini čitave kreacije(?), Da li smo postojali pre rođenja(?), Da li ćemo postojati nakon smrti(?), Da li je hazard taj koji donosi radosti ili nesreće u našem životu, ili da li postoji predodređena sudbina?…

Tako kako je rekao Jung, „usamljeno mišljenje nije dovoljno“, jer kao što je mnogo semena koje drvo daje, a malo od njih proklija i daje plodove njihove; najveći deo aspiranata za mudrođću zaustavilo se negde na putu, ograničenom spoznajom koju racionament pruža. Ovo je zbog toga što mišljenje zarobljuje čoveka u dogmama, predrasudama, konceptima i teorijama. U pravu je bio Gete kada je rekao: „Svaka je teorija siva, a zeleno je samo pozlaćeno drvo života“.

Samo nekolicina, malo njih, potpomognuti višom filozofijom, uspelo je da se oslobodi od promenljivih vetrova intelekta kako bi, posredstvom svesnog iskustva, dotakli visine istinske Mudrosti. Među njima bili su: Konfučijus, Buda, Isus, Solomon, Homer, Pitagora, Platon, Sokrat, Hermes Trismegistus, Dante Aligijeri, itd.

Evo nas, dakle, ispred dve vrste filozofije. Jedna vrsta filozofije koja danas jeste, a sutra više nije, zato što pamet ono što danas smatra da je belo, sutra uvrstava u crno. I jedna drugačija filozofija koja je uvek bila ono što jeste, nepromenljiva i eternalna, jer se ne menja zajedno sa prolazom vekova. Prva je subjektivna, ograničena kognitivnim kapacitetom onih koji teže Sofiji. Druga, objektivna i iskrena, temelji se na budnu svest i sposobna je da odgovori, na ozbiljan način, na sva pitanja koje čovek može da postavi.

Mnogo pažnje privlači činjenica da smo u mogućnosti da, kada već jednom duboko eksperimentišemo sve mitove, vere, legende, simbole, kultove, … velikih kultura prošlosti, opazimo da tu ima nešto više od obične slučajnosti. Detaljna izučavanja, bez predrasuda, omogućila su nam da otkrijemo tesnu vezu između svih njih, jedan misteriozni zajednički imenilac koji ih spaja. Bez bojazni da grešimo, možemo tvrditi da su najeminentniji mudraci antikviteta imali pristup onoj philosophia perennis et universalis, koju su mnogi tražili ali koju je malo njih našlo.

Ta transcendentalna filozofija, koja je sposobna da uruči čoveku ključeve intimnog Buđenja, kako bi ovaj mogao dotaći velike istine života i smrti, ne pripada isključivo nekom odrđenom narodu, ili jednoj određenoj veri, ili nekoj specifičnoj kulturi, zato što je ona bila prisutna tokom vekova na sve četiri strane sveta. Ovo je univerzalna filozofija Geje, boginje grčke mitologije, koja predstavlja Zemlju, i od koje dolazi reč Geo. Ovo znači GEO-FILOZOFIJA, kao naziv univerzalne filozofije Zemlje, jer je ona prisutna u svim krajevima ovog sveta i ne isključuje nijednu svoju granu (razne kulture).

GEOFILOZOFIJA je u suprotnosti sa jednostavnom spekulativnom Filozofijom, zato što tvrdi, kao što smo već ranije napomenuli, da postoji jedna moć superiornija od pameti koja se zasniva na svesti ljudskog bića i koja se može buditi do neslućenih granica. Dok pamet rasuđuje, svest razume. Dok pamet špekuliše, svest percipira.

GEOFILOZOFIJA se ne poistovećuje ni sa jednom religijskom ideologijom jer prepoznaje u verama i religijama u celom svetu iskreno traganje za istinom i za esencijalnim elementima večite filozofije.

GEOFILOZOFIJA tvrdi da je apsurdno da se traži u spoljašnjosti ono što čovek ima u njegovoj unutrašnjosti. I prema tome, poklapa se sa onim što je rekao Jung: „Onaj koji gleda u spoljašnjosti, sanja. Ali onaj koji gleda u svojoj unutrašnjosti, taj se budi.“

GEOFILOSOFIJA ne namerava da ikoga uči o čemu da razmišlja jer shvata da svaki dogmatizam zarobljava ljudsko biće, nego naprotiv, ohrabruje slobodan izbor i urođeni kapacitet za refleksiju i uviđajnost koji je prisutan u unutrašnjosti čoveka.

GEOFILOZOFIJA podržava da ne postoji plemenitiji i pravedniji zadatak od onoga da se pronađe odgovor na pitanje ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo. To je pravo, a ne jeres, da spoznajemo Arkanume (tajne) Tvorca, tako je i tako je ostalo zabeleženo: „Slava je Božija skrivati stvar, a slava je carska istraživati stvar.“ (Priče 25:2)

Neka nam ljubazni čitalac dozvoli da zaključimo ovaj isečak tako da on bude odjek reči jednog istaknutog filozofa:

“Mudrost je snažna kao milenijumska stena i žareća kao vatra koja obavija. Kada je čovek poseduje, on postaje imun prema svim banalnostima i poprima čvrstinu pred neočekivanim promenama ljudske sudbine."

Posside sapientiam, quia auro melior est

«Ispuni se mudrošću, jer je ona vrednija od zlata.»

Spoznaj samoga sebe

Opominjem te, bilo ko da si. O, ti, koji želiš da istražuješ arkanume prirode, ako ne budeš našao upravo u svojoj unutrašnjosti ono što tražiš, ni u spoljašnjosti nećeš naći! Ako ignorišeš čuda koja su u tvojoj sopstvenoj kući, kako ćeš onda naći druge mirakle? U tebi se nalazi skriveno blago svih blaga. Spoznaj samoga sebe pa ćeš spoznati Univerzum i Bogove!

Dakako, ako ne nađemo u nama ono što tražimo, nikada nećemo naći u spoljašnjosti. Sokrat je s pravom tvrdio: „Samo spoznaja koja dolazi iz unutrašnjosti predstavlja istinsku spoznaju.“

U ovoj epohi u kojoj nas sve svi pozivaju da se ispoljavamo, da se radujemo senzacijama koje nam život pruža, kako bismo proslavili novog Gospoda sveta – hedonizam…, zaboravili smo najvažnije: sebe same.

Smejemo se i plačemo, hrabrimo se i prestrašujemo se, volimo i mrzimo… i sve to bez da percipiramo tajni uzrok koji nas prema tome vodi. Verujemo da poznajemo sebe, ali šta zapravo o sebi znamo? Ime nam je bilo dato od drugih. Telo nam je bilo pozajmljeno. Naša znanja smo dobili. I tada, ko smo?

Postoji li zaista nešto tužnije u životu od činjenice da se prolazi put od kolevke pa do groba nastavljajući da ignorišemo ko smo i zbog čega smo došli na svet(?). Tragična je egzistencija onoga koji umire, a da nije upoznao motiv svoga života…

Sav svet veruje da pozna samoga sebe, ali nismo ni blizu da bar slutimo da nismo „jedan“, nego „mnogi“. Realno, samo-usvojena individualnost pretvara se u mnogostrukost. Slični smo brodu natovarenom osobama na kome svaki od putnika želi da preuzme kormilo da bi plovio brodom gde god želi.

Ja koje se kune na večnu ljubav prema jednoj ženi, zamenjen je od drugog Ja koji je pred oltaron napušta da bi otišao s drugom. Ja koji se kune da će biti lojalan svojoj otadžbini, zamenjen je sa dugim koji prodaje najskupljem kupcu državne tajne. Ja koje obećava mnoštvima transparentnu vlast zamenjen je sa drugim koji manevriše prljavim novcem. Ja koje danas slavi Boga zamenjen je za kratko vreme sa drugim potpuno skeptičnim.

Negirati „doktrinu mnogih“ značilo bi naivnu grešku, jer ni na koji način nije moguće da negiramo intimne protivrečnosti koje svako od nas ima.

Ako bismo se mogli videti u jednom ogledalu, odozgo nadole, upravo kakvi smo, otkrili bismo sami sobom „doktrinu mnogih“.

Ako bismo imali istinsku individualnost, ako bismo posedovali jedinicu umesto mnogobrojnosti, imali bismo, takođe, stalnost ciljeva, budnu svest, konstantnost, volju…

Treba da spoznamo sami sebe da bismo izbacili ono što je suvišno i da osvojimo ono što nam nedostaje, ako zaista želimo da napustimo ovaj iluzorni i trivijalni svet u kome živimo i da se potom utopimo u veliki okean života, koji konstituiše Realnost, onostrano telu, emocijama i pameti.

„Ponizna spoznaja samoga sebe je sigurniji put prema Bogu od puta nauke“, podvlačio je Toma Kempijski. „Neki se žale na svoju glupost, ali ovi nisu više glupi, mnogo gluplji je onaj ko, ne poznavajući samog sebe, kaže da je inteligentan“ – tvrdi sam Buda (Buddha).

Kada bude stigao ovde, ljubazni čitalac će se sigurno upitati: kako mogu da uradim ovu unutrašnju transformaciju? Kako da stignem do buđenja svesti?… Neka nam sam K.G. Jung unese svetlo u ovu interesantnu stvar:

Da bi se postigla ova transformacija, esencijalna je circumambulatio, bolje rečeno, koncentracija isključivo u centru, u mestu stvaralačke transformacije. U toku ovog procesa nas «ujedaju» životinje, odnosno, mi treba da se izložimo pred životinjskim impulsima podsvesti, a da se ne poistovećujemo i da ne «bežimo od njih», jer ako bežimo od nesvesnog cilj procedure bio bi iluzoran. Mi treba da nastavimo započeti proces, u ovom slučaju posredstvom samoopažanja, treba da ga doživljavamo usred svih njegovih teškoća, povezano sa svesnošću posredstvom superiornijeg razumevanja. (Psihologija i Alhemija)

One životinje koje ujedaju jesu nesumnjivo životinje želje koje nosimo u svojoj unutrašnjosti, „psihološki agregati“, kako ih nazivaju u Orijentu, „Ja-ovi“ eksperimentalne psihologije, defekti ili slabosti u raznim verama. One zabadaju svoje zube u naše meso da bi nam iscrpile naše mentalne, emocionalne i voljne energije. Tako kao što kaže Jung, nećemo se transformisati ako bežimo od ovih bestija. Nego upravo obrnuto, ono što je potrebno da uradimo to je da se opažamo, kao što policajac opaža (prati) lopova koji osmatra jednu kuću, u očekivanju da na kraju načini prekršaj kako bi ga uhvatio u in fraganti.

Osnovna AUTO-OPSERVACIJA. Onaj ko se ne opaža neće se spoznati, a ko se ne spozna ne može da se menja.

Srazmerno sa našim praktikovanjem unutrašnjeg samoopažanja, počinjemo da otkrivamo u sebi samima mnoge osobe, mnoge „Ja-ove“ koji borave u unutrašnjosti našeg sopstvenog personaliteta.

Osećaj intimnog samoopažanja je zakržljao u svakom ljudskom biću, ali ako ga uvežbavamo, samoopažajući se momenat za momentom, dotičan osećaj (čulo) se progresivno razvija.

Merom kojom osećaj samoopažanja nastavlja da se razvija posredstvom stalne upotrebe, postaćemo svaki put sve sposobniji da percipiramo na direktan način one Ja-ove o kojima nikada nismo imali nikakvu informaciju u vezi sa njihovim postojanjem.

Stvorili smo pogrešna shvatanja o nama samima… Mnoge stvari koje mi verujemo da nemamo – imamo, i mnoge stvari koje smatramo da imamo – nemamo. Pretpostavljamo da imamo određene vrline koje u stvarnosti ne posedujemo, i mnoge vrline koje stvarno imamo, mi ih ignorišemo.

Mi smo tužna lica koja Platon opisuje u „Mit pećine“, individue vezane lancima koje smatraju da su upravo realne senke koje projektuju predmeti koji prolaze između njih i sjajne vatre. Ono što verujemo da je realno, jeste jednostavna iluzija.

Treba da pokidamo lance Ego-a da bismo mogli probuditi svest i da bismo dotakli velike realnosti života i smrti.

Mnogi sakralni tekstovi govore nam o potrebi buđenja, ali nijedan od njih nam ne objašnjava jasan način kako da to ostvarimo.

Nesumnjivo, prvi korak za izvlačenje svesti iz sna jeste duboko samoopažanje. Samo tako možemo upoznati transakcije, interese, zadovoljstva, simpatije, itd., svakog Ja i, takođe, posledice koje stvara u nama i u drugima. Ali sigurno da samoopažanje nije sve. Put koji treba da nas vodi ka iluminaciji traži od nas, na imperativan način, RAZUMEVANjE i IZBACIVANjE onoga što smo opazili. Ali ova stvar, voljeni čitaoče, jeste tema koja treba da se obradi u jednom drugom okviru, kao što je onaj koji pružaju naši kursevi…

U samom zaključku, neka nam strpljivi čitalac dozvoli da završimo ovo prvo poglavlje nauke BUĐENjA podsećajući se jedne maksime koju je izgovorio Sv. Avgustin:

NOLI FORAS IRE, IN TEIPSUM REDDI; IN INTERIORE HOMINE HABITAT VERITAS

«Nemoj izlaziti napolje, uđi u samog sebe; u unutrašnjem čoveku prebiva istina.»

Značaj antropologije

Izraz „Antropologija” dolazi od grčkog korena „antropos” (čovek) i „logos” (rasprava). Ovo, dakle, oblikuje naziv ove sjajne nauke ovim terminima: rasprava o čoveku.

Nesumnjivo, nema ništa interesantnije od studija o ljudskoj vrsti koje realizujemo u svim njenim manifestacijama.

Ne može se zaboraviti, dopada nam se ili ne, da je čovek bio i jeste večiti protagonist istorije. Dakako, ne možemo da ignorišemo njegova ostvarenja, njegovu evoluciju, njegova osvajanja u svim domenima ljudske spoznaje, njegove pokušaje za razvoj društvene misli, njegove avanture koje su rezultat začuđujućih otkrića, itd., itd., itd.

Nesumnjivi, iz svega ovoga možemo da povučemo zaključak da ova nauka ima isključivo antropocentričnu viziju što se tiče humanizma i scijentizma svih vremena.

Svi znamo da se Antropologija razgranala sa ciljem da bude uspešnija u svojim različitim istraživanjima. Prema tome, pojavile su se, uglavnom, Biološka ili Fizička antropologija, Društvena ili Kulturna antropologija, Arheologija i Lingvistička antropologija.

Biološka ili Fizička antropologija se bavi izučavanjem raznih arheoloških otkrića koja vode izgradnji procesa istorijske evolucije ljudske vrste, polazeći od prvih pojavljivanja čoveka pećine, sve do psiho-biološkog razvoja koji je učinio da on bude nazvan Homo Sapiens.

Društvena ili Kulturna (Etnološka) antropologija prodire u izučavanje raznih društvenih slojeva našeg društva, pokušavajući da osvetli veliki lavirint ideoloških koncepcija, vera, folklora, ponašanja i struktura društvenih odnosa svojstvenih bezbrojnim ljudskim grupama koje su rasprostranjene na raznim meridijanima našeg sveta.

Arheologija je jedna od antropoloških nauka sa najvećim stepenom prostiranja u okviru specijalizovane publike. Ona se bavi naučnim istraživanjem tragova ljudske prošlosti. Arheolozi istražuju među materijalnim deponijama, koje su poznate kao arheološki lokaliteti, sa ciljem da tumače rezultate i potom da ih postave u odgovarajuću kulturu i epohu.

Lingvistička arheologija studira ljudske jezike. Zato što jezik predstavlja jedan obiman sastavni deo kulture, antropolozi lingvisti su zainteresovani za način razvijanja govornih jezika. Takođe, izučavaju se razlike u živom govoru, način na koji se vezuju ili razlikuju, u pojedinim procesima koji objašnjavaju širenje informacija.

Svaka od ovih ogromnih grana ima veoma mnogo podeoka, čije bi se detaljno opisivanje dokazalo pomalo dosadno. Ali među raznim vrstama postojeće Antropologije, ona koja nas najviše interesuje jeste PSIHOANALITIČKA ANTROPOLOGIJA, koja se bavi otkrivanjem enigmi koje su skrivene u tragovima raznih kultura Severa, Juga, Istoka i Zapada naše planete. Ova antropologija primenjuje upotrebu univerzalnog simbolizma u okviru pronođenih ostataka na raznim mestima na kojima su bile nastanjene, u prastarim vremenima, ljudske grupacije koje su imale sopstvenu idiosinkraziju kao i jasno definisane zadatke.

Svi ovi gore navedeni podaci čine da PSIHOANALITIČKA ANTROPOLOGIJA bude esencijalna nauka u momentu u kom ona pokušava da dešifruje, uporedo sa filozofijom, pitanja kao što su: ko smo mi(?), zašto postojimo(?), odale dolazimo(?), koji je smisao života(?), kuda ćemo ići kada jednom stigne čas smrti(?), itd., itd., itd.

AGEAC je, dakle, sto posto antropološka institucija i, istovremeno, i istinski ljubitelj filozofije u svim njenim manifestacijama u okviru razvitka humanističke misli tokom vekova.

HOMO NOSCE TE IPSUM, uklesali su stari Grci na frontispisu Hrama u Delfiju, čineći aluziju na potrebu da se otkrije misterija života i smrti, upravo kao finalitet istinske filozofije.

Prema tome, u ovome se sastoji istraživanje koje je svojstveno našim studijama i zbog toga se oslanjamo na Antropologiju i na Univerzalnu Filozofiju. Ono što interesuje AGEAC -a to je da vodi svoje pristalice sve do moralne, etičke, mentalne, psihološke i društvene ispunjenosti. Ova ispunjenost dopušta ljudskom biću da vrednuje samoga sebe, sa superiornije tačke gledišta i, kao posledica toga, da isto tako vrednuje okolnu sredinu, svoje bližnje i sam život, u svim njegovim manifestacijama.

Oni koji su spremni da učine da Antropologija bude saveznik dijalektičkom materijalizmu zaslužuju naše poštovanje, iako mi, sa institucionalne tačke gledišta, ne priznajemo njihove kriterijume. Mislimo, zajedno sa ljubiteljima humanizma, da Antropologija ne može da bude podvrgnuta čisto prostim intelektualnim interpretacijama, koje se odnose na nasleđe ostavljeno nama od strane naših predaka.

Prema tome, ponovićemo ono što je rekao jedan istaknuti autor:

Meksički kodeksi, egipatski papirusi, asirijske cigle, svici sa Mrtvog Mora, čudni pergamenti, isto kao i neki prastari hramovi, stari hieroglifi, sakralni monoliti, piramide, milenijumske grobnice itd. pružaju, u dubini svoje simboličnosti, metafizički smisao koji definitivno odmiče bukvalnom tumačenju i koji nikada nije imao objašnjavajuću vrednost jednostavno intelektualne vrste.”

AGEAC se deklariše kao restaurator eminentnih istina koje su konstituisale, tokom vremena, kulturni prtljag koji čini od ljudskog društva jednu transcendentalnu i transcendentnu celinu, koja opravdava njegovo postojanje.

Na kraju, tvrdimo, cenjeni čitaoče:

„Jedini savršeni kult kroz koji može biti obožavan Bog jeste kult Istine. Ono Carstvo Božije, čiji povratak mehanički preklinju dan za danom milioni lažljivih jezika, nije drugo nego Carstvo Istine.” Unamuno.

Stubovi naših studija

Poznavajući činjenicu da su tokom istorije ljudska bića širila spoznaju ne samo pomoću pera ili kičice, onako kako su to radili mnogi slikari, ili klešući kamen ili koristeći se naučnim formulama fizike ili matematike; naše studije se oslanjaju na ono što mi nazivamo četiri velika stuba spoznaje, a to su: Filozofija, Umetnost, Religija i Nauka.

Da bismo izvukli ono što je najbolje iz filozofske spoznaje, izučavamo velike mislioce čovečanstva kao što su: Konfučije, Heraklit iz Efesa, Karl Gustav Jung, Imanuel Kant, Lao-Zi, Platon, Seneka i mnogi drugi.

U umetnosti se skrivaju mnoge poruke koje, ako se dobro razumeju, pomažu ljudskom biću da se razvija na psihološkom i duhovnom nivou; Đokonda Da Vinčija, skulpture Mikelanđela, alhemijski traktati iz Srednjeg veka, piramide koje se nalaze u čitavom svetu, gotske katedrale, muzika Betovena, Mocarta, Lista, Ričarda Vagnera, univerzalna književna dela: Homerova Ilijada, Danteova Božanstvena komedija – jesu samo nekoliko među velikim umetničkim delima iz istorije čovečanstva koje mi studiramo, analiziramo i pokušavamo da ih razvijamo.

Posredstvom religija iz čitavog sveta, tokom istorije, velike duhovne vođe kao što su Isus Hristos, Krišna, Buddha Siddhartha Gautama, Toma Kempijski… pokušavali su da prenesu istu poruku svojim pristalicama; prema tome, veoma je mudro da činimo komparativne analize velikih religija iz čitavog sveta. Hrišćanstvo, taoizam, budizam itd. sadrže poruke i savete koji, čak i u ovoj modernoj epohi, zaslužuju da budu studirani i analizirani.

Da bismo bolje razumeli svet u kom živimo esencijalno je da studiramo nekoliko grana nauke koje smatramo da su veoma interesantne, kao što su: Teorija relativnosti, Matematika Maje, Pojmovi astrologije itd.

Deklaracija principa

1. AGEAC, poznavajući činjenicu da se ljudska sloboda zasniva na stubovima spoznaje, uvek će tražiti da se napaja bogatstvom ljudske mudrosti, koja je izražavana u različitim epohama i na raznim meridijanima sveta, shvatajući još bolje da istina ne pripada isključivo jednom narodu, jednoj religiji, jednoj kulturi, nego je ona prisutna u njima svima.

2. Naša institucija ( AGEAC ) neće tolerisati doktrinarne fanatizme nikakve vrste, i neće podržavati, u svojim manifestacijama, kult personaliteta.

3. AGEAC će sprovoditi kao glavnu vrlinu slobodan izbor osoba, izjašnjava se protiv dogmatizma koji podjarmljuje ljudsko biće.

4. Udruženje se deklariše kao potpuno apolitično, prema tome, AGEAC nikada neće uvlačiti svoja učenja, niti će učestvovati u bilo kakvoj tendenciji političkog karaktera.

5. Asocijacija se ne poistovećuje ni sa jednom konkretnom religijskom ideologijom, nego će više od svega da bodri izučavanje svih vera i religija u čitavom svetu, jer prepoznajemo u svima njima iskreno traganje za istinom.

6. AGEAC jeste i uvek će biti jedna filantropska institucija, izdržavaće se uglavnom pomoću dobrovoljnih doprinosa od strane svojih članova i nikada neće imati kao cilj profit ili nabavku dobara.

7. Naša institucija poštuje i uvek će poštovati slobodno mišljenje čoveka. Iz ovog razloga, svi doktrinarni principi AGEAC -a mogu da budu, slobodno prihvaćeni ili odbačeni od strane bilo kog njenog člana.

8. AGEAC, budući da je humanističko udruženje, ni na koji način neće sprovoditi bilo kakvu prozelitsku aktivnost, zato što ljubav prema istini treba da se sama po sebi rodi u srcu osoba, a ne posredstvom pritiska.

Vidi takođe

Digitalni magazin AGEAC

Radio AGEAC

Osnivač AGEAC

Publikacije AGEAC